odgajanje deteta

Koliko košta odgajanje deteta i gde je najskuplje?

Koliko košta odgajanje deteta? Najjednostavniji odgovor, bar što se tiče Srbije, glasio bi – dosta! Deca, naravno, jesu naše najveće bogatstvo, ali da bi to i ostala potrebno je u njih i ulagati.

Sa te strane gledano, nijedna cena nije previsoka. Jer nema dobrog roditelja koji za svoje dete neće da učini sve kako bi mu pomogao da se bi obezbedi bolju budćnost. Novac, međutim, tu igra važnu ulogu.

Ne znamo da li je neko skoro pravio nekakvu analizu stanja kada je reč o Srbiji. Ali jedno istraživanje pokazalo je gde je odgajanje deteta trenutno najskuplje.

Kina je već neko vreme jedna od zemalja u kojoj je najskuplje odgajati decu. Ali na vrhu liste najskupljih mesta za odgajanje dece do 18. godine sada se našla Južna Koreja, piše CNN. Zanimljivo je i da je na trećem mestu jedna evropska zemlja.

Ovaj podatak dalo je istraživanje američke kompanije za finansijske usluge Džefris. Oni su se koristili podacima o bruto domaćem proizvodu odnosno procentu BDP-a po glavi stanovnika. BDP je uzet kao parametar jer je najšira mera ekonomske aktivnosti jedne nacije.

Tako se Kina našla na drugom mestu, a na trećem je Italija. Na sredini liste od 14 najskupljih zemalja za odgajanje dece nalaze se Japan, Sjedinjene Američke Države i Nemačka.

Međutim, u smislu apsolutnog iznosa potrošenog novca, Kina je jedno od najjeftinijih mesta za rađanje dece.

„Ali, ako prilagodimo te podatke procentu prosečnog raspoloživog dohotka, Kina postaje najskuplje mesto za odgajanje dece“, rekli su istraživači iz Džefrisa.

odgajanje deteta

Skupi Daleki istok

Kako objašnjavaju, podizanje dece na Dalekom istoku skupo je iz nekoliko razloga. Naime, veliki deo troškova podrazumeva obrazovanje, jer su predškolske ustanove donedavno u Kini mahom bile privatne. Takođe, do visokih troškova dovodi i cena nege deteta u najranijem uzrastu, prenosi CNN.

Za podizanje deteta do 18. godine u Kini je potrebno više od 75.000 dolara. Još 22.000 dolara potrebno je za školovanje na univerzitetu.

Iako to zvuči kao mnogo jeftinija školarina nego ona sa kojom mogu da se suoče studenti u SAD, postoji ključna razlika. U većini zapadnih zemalja studentski krediti koje daje država su česta pojava, pa se ti troškovi prenose na decu. Kako se navodi, u SAD je 55 odsto studenata osnovnih studija diplomiralo sa dugom u akademskoj 2019/20. godini.

Zakonodavci imaju mnogo opcija da smanje troškove podizanja dece. To uključuje subvencionisanje brige o deci kako bi se ograničio jaz između ljudi u različitim klasama prihoda.

Peking je već pokrenuo određene procese kako bi obrazovanje nakon osnovnog školovanja učinilo pristupačnijim.  Sledeći na listi bi mogli da budu troškovi jaslica i vrtića, smatraju istraživači iz Džefrisa.

„Razumemo da vlada nastoji ili da država obezbedi ove usluge i/ili da reguliše cenu privatnih usluga“, naveli su oni.

Kineska vlada je u svom trenutnom petogodišnjem planu najavila da ima za cilj da poveća broj mesta u vrtićima za decu mlađu od tri godine. Trenutno, u Kini ima 42 miliona dece mlađe od tri godine. Iako jedna trećina roditelja želi da deca idu u obdanište, samo 5,5 odsto njih to može da priušti.

Više sredstava – manje dece

Stope nataliteta u bogatijim zemljama obično su niže nego u zemljama u razvoju. Ovo je poznato kao “demografsko-ekonomski paradoks”. To znači da oni sa više sredstava biraju da imaju manje dece od ljudi sa nižim primanjima.

“Kako se Kina ekonomski razvija, vrlo je moguće da će upasti u demografsko-ekonomski paradoks, kao i mnoge druge razvijene zemlje. Stopa nataliteta bi mogla pasti na niži nivo nego što su mnogi očekivali”, kažu analitičari Džefrisa, prenosi Euronews Srbija.

Kineski parovi čak i sada nerado imaju više od jednog deteta zbog visokih troškova njihovog podizanja. A čini se da parovi u zapadnim zemljama žele dvoje do troje dece, piše CNN.

Povrh toga, opada i broj brakova. Ali u azijskim kulturama imati decu van braka je mnogo ređe u poređenju sa Zapadom.

Starija populacija ima problema da održi korak sa svojim sistemima socijalne zaštite, uključujući socijalno osiguranje i javne penzije, jer radno stanovništvo opada. Vremenom, to može povećati potrebu za stvarima kao što je automatizacija za zamenu nestalih radnika.

Demografski trendovi takođe utiču na kompanije i akcije, iako će se to osetiti decenijama kasnije, navode analitičari.

„Očekujemo da ćemo videti kontinuirani i značajan napor za smanjenje troškova podizanja dece na globalnom nivou, posebno u Kini“, naveli su iz Džefrisa.

To može uključivati poreske olakšice, gotovinske isplate i subvencije.

Ostavi komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Polja označena sa * su obavezna.