nastavnici

Najbolji nastavnici Srbije za 2021. godinu dolaze iz šest gradova i mesta iz naše zemlje i pokazuju da je obrazovanje vredno i da imamo sjajne nastavnike

O čemu najpre pričate sa svojom decom kada se vrate iz škole: Hoće li časovi biti skraćeni? Hoće li se nastava odvijati od kuće? Zar opet neće biti ekskurzije? Je l’ nosite svi maske? Epidemija korona virusa kao da pomera fokus sa onoga što bi u školi trebalo da bude najvažnije: učenje i to zajedno sa druženjem. Na okolnosti ne možemo da utičemo, ali postoje profesionalci koji su uvek spremni da se prilagode svakoj situaciji i naprave korak dalje – na radost mališana i u teškim uslovima rada oni su im pružili mnogo više.

Sećate li se grafoskopa i projektora? To je nekada bio vrhunac opreme koju su nastavnici imali na raspolaganju. Danas su sve te skalamerije zamenili mobilni telefoni i tableti. Taj iskorak u tehnologiji doneo je mnogo, ali samo onima koji su spremni da se menjaju i smišljaju nove načine kako da deci željnoj znanja približe svet nauke, umetnosti i književnosti.

O njima piše i Telegraf.rs.

Svake godine Udruženje „Živojin Mišić“ proglašava najbolje edukatore Srbije, a ovih šest ica obeležilo je proteklu godinu:

Bojana Molnar, nastavnica biologije u OŠ „2. oktobar“ iz Zrenjanina,

Daniela Ćuk, nastavnica engleskog jezika i književnosti u OŠ „Petefi Šandor“ iz Bečeja,

Dalibor Todorović, nastavnik računarske grupe predmeta u Gimnaziji „9. maj“ iz Niša,

Jovica Plavšić, nastavnik hemije u Desetoj beogradskoj gimnaziji „Mihajlo Pupin“,

Lidija Pantić, nastavnica francuskog jezika u OŠ „Đura Jakšić“ iz Ćuprije i

Predrag Vukosavljević, nastavnik informatike i računarstva u OŠ „Posavski partizani“ iz Obrenovca.

Oni se ne žale na koronu, ne traže izgovore kada treba da rade više i bolje, jer rad sa decom za njih nije samo posao, to je životni poziv.

Činjenica da danas svako dete može bilo kada da se obrati nastavniku bila je pomalo šokantna za one stare generacije, kada je među profesorima i učenicima, ipak, vladala određena distanca, a komunikacija se ograničavala na čas, kraj dnevnika, uz tablu i kredu. To je bio i poseban izazov za nastavnike, ali i otvaranje potpuno novog polja.

Daniela Ćuk

nastavnici
Daniela Ćuk, Foto Udruženje “Živojin Mišić”

„Izašli smo svi sa nekim boljim digitalnim kompetencijama. Uznapredovali smo u komunikaciji s roditeljima“, priča Daniela Ćuk iz Bečeja.

Daniela, inače profesor engleskog jezika, koja tečno govori i srpski i mađarski, unela je potpuno nov duh u školi kojoj je zbog manjka učenika pretilo zatvaranje. Prostor koji su imali na raspolaganju omogućio je ne samo da se organizuje nastava u jednoj smeni, već i u odeljenjima sa manjim brojem učenika, koja zbog toga nisu ni morala da se dele kako bi se ispoštovale epidemijske mere.

Ali Daniela nije osmislila samo jednosmenski rad u školi, već i sistem koji će najmlađim đacima, onima do 4. razreda, otvoriti vrata usmerenom obrazovanju. Dečica imaju na raspolaganju mnogo različitih sekcija, a cilj je da se upoznaju sa raznim oblastima, kako bi se u višim razredima opredelili za neku konkretniju disciplinu.

„Cilj je da se fokusiramo na decu nižih razreda i omogućimo razne programe kako bi oni sebe isprobali. Roditelji ne znaju u čemu su njihova deca dobra, pa smo mi ponudili široku lepezu aktivnosti. Osmislila sam da se bavimo razvojem talenata. Ja sam koordinator programa, ali su svi naši nastavnici uključeni u projekat. Imamo razne aktivnosti – od đačke štamparije do preduzetništva.“

Posle regularnih časova deca ostaju u školi sve do 16 sati. Roditelji, tako, ne moraju da brinu i da plaćaju neke dodatne časove i aktivnosti – strani jezik, plivanje, košarka, osnove rukometa, informatički predmeti, obrada slika, logičke i matematičke kreativne radionice – sve to deca dobijaju u školi i osluškuju svoj unutrašnji glas koji ih već i u tako ranom uzrastu polako usmerava ka budućoj karijeri.

„Do petog razreda se vidi ko je za šta. Grupišu se na osnovu znanja i interesovanja, a posle se fokusiraju na svoju oblast. Onda oni nastavljaju sa aktivnostima koje ih zanimaju, ali individualno ili u parovima. To su istraživački radovi i učenici imaju svog mentora. Učenici, na primer u 5. razredu imaju grafiku. Sadimo lekovito bilje i to smo povezali sa informatikom. Imamo sekciju zdrave ishrane, a učenici pripremu po receptu snimaju. U program su uključeni razni partneri i fakulteti.“

Rezultat je da je ova škola postala jedna od najpoželjnijih i da njeni učenici ubiraju najviše nagrada u celoj opštini, kada su u pitanju takmičenja.

Lidija Pantić

nastavnici
Lidija Pantić, Foto Udruženje “Živojin Mišić”

Kada je počelo učenje od kuće, profesori su bili zatečeni – nemaju direktan kontakt sa učenicima, oni nisu zajedno na okupu, a lekcije moraju da se predaju. Držati monolog pred pospanim licima pred kamerma sigurno neće imati efekta…

„Kada je 2020. godine počela onlajn nastava, to je bilo veliko iznenađenje. Ipak ja spadam u starije generacije profesora. Tu sam se zbunila, ali odmah sam se potrudila da se uklopim u novi način rada“; priča nam Lidija Pantić, nastavnica francuskog jezika iz Ćuprije.

Ona predaje francuski jezik i odlučila je da navede decu da kroz praksu savladavaju nove reči, izraze, gramatiku…

„Kada smo učili o hrani, ja sam im dala da kod kuće sa roditeljima pripreme francuske specijalitete, da ih fotografišu, da ispišu na francuskom namirnice i utisak: koliko je to lepo, kakvog je ukusa“, priča nam Pantićeva iz Ćuprije.

Rezultat je bio veoma dobar – ne samo što su deca stekla znanje, već su i uživala pripremajući slasnu hranu i to je bio trenutak kada su zasigurno svi poželeli da se nađu na okupu.

Pantićeva je pronašla način i da zameni ekskurziju.

„Nismo imali ekskurzije, pa sam ja organizovala virtuelnu“, dodaje Lidija Pantić.

A onda je pozitivna iskustva iz vremena vanrednog stanja primenila i na nastavu u školama.

„I sada sam zadržala deo nastave onlajn – uvek sam dostupna učenicima. Na nas je korona pozitivno uticala. Zajedno smo učili kako da koristimo nove platforme“, ispričala nam je.

Naravno, ljudske osobine profesora veoma su važne, bilo da se radi u turbulentnim, sumornim ili srećnim vremenima. Onlajn ili oflajn.

„Važno je razumevanje učenika, poštovanje, uvažavanje roditelja, pravičnost u ocenjivanju, ohrabriti đake koji su gori, da ih ostali prihvate. Treba biti spreman ceo život na nove stvari nisam tapkala u mestu menjala sam se. Ranije je postojalo strahopoštovanje, sada više toga nema, nastavnik je srećan ako osvoji poštovanje i roditelji se menjaju.“

Zato je promena odnosa sa učenicima ključ – ne može se na isti način predavati generaciji 1991. i 2021. Učenicima je hiperprodukcija informacija omogućila da preko mobilnog telefona zadovolje svaku znatiželju. Ali to nije konkurencija profesorima – oni treba da nađu način kako da im privuku pažnju i usmere da se u toj šumi podataka snađu, selektuju ih i kritički usvoje.

„Deci bude zabavno. Brzo prođe čas, jer oni budu drugačiji. Na primer, ja znam da izvedem učenike na ulicu i razgovaramo kao prolaznici. Simuliramo rođendane i razne životne situacije. Povezujem se sa drugim predmetima, na primer sa istorijom kada se izučava Francuska revolucija. Celu Francusku revoluciju smo odigrali na času“, ispričala nam je Pantićeva.

Predrag Vukosavljević

nastavnici
Predrag Vukosavljević, Foto Udruženje “Živojin Mišić”

Posebnu priliku da deci podstaknu maštu imaju profesori informatike jer je reč o predmetu koji obuhvata veoma široko polje. U današnje vreme elektrotehnika i računarstvo povezuju se sa drugim disciplinama.

Profesor Predrag Vukosavljević iz Obrenovca odlučio je da svojim učenicima podari magiju filmske umetnosti.

„Film je bio prvi hobi kojim sam počeo da se bavim i tokom studija – audiovizuelne tehnologije, pa sam znao da prenesem to i na mlađi uzrast. Imamo našu filmsku radionicu, učestvovali smo i na festivalima, brojne nagrade su došle u našu školu. Ja sam na njih gledao kao na male filmske radnike i ljude koji će se usavršiti u raznim oblastima“, priča Vukosavljević.

Postoje brojne, ozbiljne oblasti, koje Predrag provlači u svojim predavanjima.

„Informatika je toliko široka nauka i dobro je što mi ljudi koji radimo u školi možemo da plasiramo različite oblasti: algoritamsko razmišljanje, programiranje, digitalna pismenost, multimedija.“

Sa svojim učenicima radio je i eksperimente u oblasti zvuka.

„Istraživali smo prirodu zvuka – brzina zvuka napolju, brzina zvuka unutra, šta se dešava kada se zvuk pretvori u digitalni oblik, a tu je i korelacija sa fizikom i korelacija sa drugim predmetima.

Ovo priznanje koje dodeljuje Udruženje ’Živojin Mišić’ je veoma podsticajno za moj dalji rad i usavršavanje dece i razvoj kritičkog mišljenja. Potrebna je dobra priprema časa, rad na času i nakon časa. Ideje nastaju u svakodnevnom okruženju, a neke zahtevaju vreme“, kazao je.

Bojana Molnar

nastavnici
Bojana Molnar, Foto Udruženje “Živojin Mišić”

Nagrađena je i Bojana Molnar, nastavnica biologije u školi „2. oktobar“ iz Zrenjanina. Ona organizuje i sarađuje sa kolegama u različitim aktivnostima usmerenim ka popularizaciji nauke, kao što su Dan nauke i Darvinov dan. Veruje da je rad na terenu, u prirodi, najbolji način da deca upoznaju i zavole prirodu i biologiju.

Više godina osmišljava i realizuje projekte sa kolegama iz organizacije „Zrenjaninska grupa nastavnika prirodnih nauka“. Učenici su tokom rada na projektima imali priliku da upoznaju biljni svet gradskih parkova, nauče zašto je važno očuvati biodiverzitet, zajedničkim radom naprave hotele za insekte, hranilice za ptice, mapiraju invazivne biljne vrste u okolini grada, učestvuju u izradi informativnih plakata i javnom prezentovanju svoga rada.

U projekte uključuje učenike iz svoje škole, ali i drugih gradskih i seoskih škola. A oni, kao vršnjački edukatori, prenose stečena znanja svojim drugarima. Više godina bila je koorganizator i voditelj aktivnosti na kampu „Letnja škola prirode Palić“ gde su učenici multidisciplinarnim pristupom proučavali prirodu i prirodne pojave.

„Ja se trudim, koliko je to moguće, da ih izvedem učenike napolje. Mi idemo s određenim zadacima i primetila sam da deca koja učestvuju u tim aktivnostima više zavole prirodu i biologiju i ona im postaje interesantan predmet. Kad uspem da dobijem novac od projekata, iskoristim ga za prevoz, pa onda odlazimo i van grada. Kada za to nemamo mogućnost, tu su gradski parkovi i obala Begeja“, priča profesorka Molnar.

Deca su tako, na primer, prošla obuku o invazivnim vrstama, a onda su naučila i kako se mapiraju invazivne vrste u radu na terenu.

„Te mape smo mogli da prenesemo u digitalni oblik, a obuhvatili smo skoro ceo rezervat prirode Donje Potisje“, priča profesorka ističući da su u projekat bile uključene i seoske škole, što je olakšalo rad.

Pažnja dece se iz godine u godinu menjala, objašnjava Molnar.

„Nekada su deca gledala televiziju i lepe edukativne emisije, danas to deca slabo gledaju, a pažnja je stvarno jako kratka, ali to je posledica korišćenja elektronskih uređaja, jer od malena su okruženi i to se jasno vidi. Prilagodili smo nastavne metode, kako su uvođeni računari, tako se postepeno dešavala promena, pa smo i mi menjali metode. Ne može se raditi kao pre 30 godina, definitivno, moraju deca više da se zainteresuju. Čini se da imaju veliki broj informacija, sada je najvažnije da izdvoje tačne i prave informacije.“

Jovica Plavšić

nastavnici
Jovica Plavšić, Foto Udruženje “Živojin Mišić”

Hemiju u Desetoj gimnaziji u Beogradu prerdaje Jovica Plavšić, i ponosan je na činjenicu da su mnogi učenici, nakon završene gimnazije, rešeni da nastave studiranje predmeta koji im je on predavao.

U Desetoj gimnaziji je osmislio školsku varijantu kviza Potera u kojoj su đaci takmičari, a nastavnici tragači. Uspostavio je tradiciju organizovanja humanitarnog vašara u kojoj svi učenici škole koriste svoja znanja, veštine, talente sa ciljem da se pomogne učeniku te ili druge škole. Ostvario je saradnju i druženje između učenika i štićenika domova za decu bez roditeljskog staranja „Moše Pijade“ i „Drinka Pavlović“.

Pokrenuo je akciju ozelenjavanja školskog dvorišta gde niče novi park. Zajedno sa učenicima je realizovao projekat „S Desetom u akciji“ tokom kojeg je opremljena kuća devojčici koja je živela u nehumanim uslovima. Sve ideje uglavnom poteknu od učenika.

Dalibor Todorović

nastavnici
Dalibor Todorović, Foto Udruženje “Živojin Mišić”

U računarskoj grupi predmeta u odeljenju za učenike sa posebnim sposobnostima za računarstvo i informatiku u Gimnaziji „9.maj“ u Nišu predaje nagrađeni profesor Dalibor Todorović. U vremenu kada su mnogi mladi ljudi u okovima nove tehnologije, ovaj profesor pokušava da im, osim znanja, prenese i način razmišljanja – kako razvijati kritičko mišljenje i umesto pukog konzumenta biti kreator sadržaja na mreži.

Institucionalno se zalaže za poboljšanje kvaliteta obrazovanja u okviru Pedagoškog društva informatičara Srbije. U okviru Radne grupe Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja za redefinisanje informatičkih sadržaja radio je na reformi kurikuluma za informatiku i računarstvo. Na listi je ocenjivača rukopisa udžbenika.

Najbolji edukatori Srbije za 2021. godinu dolaze iz šest  gradova i mesta iz naše zemlje i pokazuju da je obrazovanje vredno i da imamo sjajne nastavnike.

Pored titule Najboljih edukatora Srbije, naši pobednici dobiće ličnu nagradu, kao i nagradu u iznosu od 100.000 dinara koju mogu da upotrebe da unaprede svoj rad i realizuju projekte sa decom.

Izvor Telegraf.rs

1 komentar

Ostavi komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Polja označena sa * su obavezna.