toaleti

VIŠE OD STO ŠKOLA NEMA UPOTREBLJIV TOALET

Poljski toaleti bez vode i čučavci još su realnost nekih obrazovnih ustanova u Srbiji. To potvrđuje Izveštaj o faktorima rizika po zdravlje dece u školskoj sredini za 2018. godinu, koji je objavio Centar za higijenu i humanu ekologiju pri Institutu za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”.

Uglavnom je reč o izdvojenim odeljenjima koja se nalaze po selima ili periferijama. Nedostatak dovoljnog broja sanitarnih čvorova i osnovnih uslova za pravilnu higijenu, kao što je postojanje sapuna, ubrusa i tople vode, osećaju i gradske škole, piše “Dnevnik”.

Od 2015. godine pregledano je 1.370 objekata, što je nešto više od trećine postojećih osnovnih škola. U 31 nema wc ili su u njima nužnici bez ispiranja, nepopločane nužničke jame, odnosno posude za periodično pražnjenje.

U drugoj kategoriji, koja podrazumeva da toaleti postoje, ali nisu upotrebljivi niti odvojeni po polu, nalaze se 72 škole.

toaleti

Toaleti – tri nivoa kvaliteta

Osnovni nivo zadovoljava 939 ustanova. Unapređen nivo, koji označava da su toaleti čisti i pristupačni, te ih mogu koristiti svi učenici, uključujući najmlađe i decu sa invaliditetom – 328. Takav standard nalaže i da toaleta ima dovoljno. A to znači: na 25 devojčica jedna kabina, a na 50 dečaka po jedan pisoar i kabina. U svakoj kabini mora postojati kanta s poklopcem.

Troškovi za održavanje higijene u školi propisani su pravilnicima o finansiranju. To se radi na osnovu potrebne količine materijala, u zavisnosti od delatnosti škole i cena. Pravilnikom je predviđeno i koliko deterdženta i hemikalija za održavanje higijene prostora i opreme sleduje školama, a koliko za održavanje higijene u školskoj kuhinji.

Tako, na primer, učeniku koji je na ishrani godišnje sleduje 200 grama sapuna. Po 500 grama sapuna ide po radniku koji radi na održavanju higijene prostora, grejanja i pripreme i distribucije hrane. 

U pravilnicima nigde nije naveden minimum sapuna i toalet papira po broju učenika i nastavnika. Lokalne samouprave prebacuju školama ukupna sredstva za materijalne troškove. U to spadaju i grejanje, voda, struja… Kad se sve to sabere, lako je zaključiti da mnoge škole neće imati dovoljno novca za toalet papir i sapun, osim ako se zaposleni i đaci sami ne angažuju.

Projekti rekonstrukcije vojvođanskih škola započeti su 2017. godine, kada je prvi put i raspisan konkurs za tu namenu. Za protekle dve godine, iz tekuće budžetske rezerve izdvojeno je približno 730 miliona dinara. Prema pristiglim prijavama, može se zaključiti da je sanacija sanitarnih čvorova i dalje među prioritetnim potrebama vaspitno-obrazovnih ustanova na teritoriji Vojvodine, pored sanacija krovne konstrukcije i energetske efikasnosti.

Izvor Dnevnik

Ostavi komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Polja označena sa * su obavezna.