škola

NAPUŠTENA ŠKOLA U KOSJERIĆU VREMEPLOV ZA ĐAKE

Škola u Subjelu kod Kosjerića, koja je poslednju generaciju učenika ispratila pre sedam godina, od proleća obnavlja nastavu. Izučavaće se ovde, u učionicama koje ambijentom i učilima kasne bezmalo čitav vek za modernim kabinetima današnjice, zemljopis, račun i lepo pisanje.

Zucnu li i reč na času i ne budu li znali lekcije, strogi učitelj će đake poslati za kaznu da kleče na kukuruzu. Daće mu to za pravo samo ovde važeće ustrojstvo, koje je predvidelo da dečaci u školu moraju dolaziti sa šajkačama na glavama, devojčice ubrađene u marame. Još će i dobro proći ko bude krivicu ispaštao u magarećoj klupi.

Uistinu, suviše strogo i s vremenom pregaženo da bi bilo realno, ali opet primamljivo da bi deca, ali i odrasli odoleli da dožive atmosferu škole iz ne tako davne prošlosti. A u njoj nešto korisno i spoznaju.

Škola kao muzej

Subjel je najstarije naseljeno mesto u opštini Kosjerić. Lepo je i pitomo, za poljoprivredu i seoski turizam kao stvoreno, blizu su mu i varoš i Divčibare. Ali opet nije imuno da bi ga mimoišle porazne slike srpskih sela.

Jedna od njih je da dvadesetak osnovaca na nastavu putuje u Kosjerić jer je škola u Subjelu zbog malog broja đaka zatvorena 2012. Ipak, u toj školi od proleća će zaživeti program koji bi u perspektivi trebalo da donese dobrobit selu.

Pod imenom “Škola mojih predaka” osmislilo ga je Udruženje “Vesnik”, uz podršku Turističke organizacija Kosjerić i OŠ “Mito Igumanović”.

– Ideja je, a zasnovali smo je na jednom primeru iz Slovenije, da stvorimo novu ponudu za turiste oslanjajući se na obližnje Divčibare, poznato po hotelima koji organizuju rekreativnu nastavu. Naš cilj je da sadržajem primerenim školskom programu privučemo đačke ture. Ali i da odrasli, nešto nauče kroz interaktivni prikaz škole iz 1932. godine. Na taj način opet otvaramo vrata škole i oživljavamo objekte, zanate i običaje koji uz prirodu mogu biti u svrsi turizma – kaže za “Blic” Željko Sredić iz Udruženja “Vesnik”.

Svi koji bi hteli da upoznaju starinska učila i prevaziđena pravila po kojima su se obrazovala pokolenja, moći će to da urade u ovoj školi.

Sedeće u drvenim klupama – skamijama, odeveni u džempere i sa vunenim čarapama na nogama, slušaće lekcije o Subjelu i istoriji ovog kraja. U enterijeru učionice su i odavno požutela geografska mapa, računaljka, peć, naramak drva, uramljena azbuka, tabla sa nogarima…

Zvono

Početak i kraj časa oglašavaće ručno zvonce. Škola neće imati domara, nego, kao nekad, poslužitelja. A učitelj, nimalo blag ni moderan.

– Deca će za kaznu klečati na kukuruzu i stajati u ćošku. Odrasle, da bi utisak bio realističniji, učitelj će “tući” prutem. Sve je osmišljeno tako da bude poučno i korisno, a zanimljivo. Tradicionalna hrana će biti služena kao užina – kaže Željko Sredić.

Generalnu probu “Škole mojih predaka” izveli su đaci OŠ “Mito Igumanović”, osmoletke iz Kosjerića koja je sa tavana i podruma uspela da iskupi skamije za potrebe projekta u Subjelu.

Ostaje sad da se sačekaju april i prve ekskurzije, a interesovanje je već sada veliko. Školska zgrada u Subjelu nedavno je renovirana zalaganjem Turističke organizacije “Kosjerić”, da bude ekonomski korisna i u službi projekta koji bi da osnaži selo kroz turizam, ako u njemu već nema nastave.

Svi koji poslušaju časove biće ispitani i za naučeno gradivo nagrađeni diplomom iz zemljopisa sa pečatom Kraljevske škole “Dositej Obradović”.

Potpisaće je penzionisani učitelj Ivan Vasović kome je namenjena uloga strogog, ali pravednog i poštovanog predavača. Njegovi đaci pisaće, baš kao nekad kad svezaka nije bilo, na tablicama. Učitelji su, kaže on, nekada uz popove bili najvažniji i najpoštovaniji ljudi u selima. Toliko su bili istrajni da nauče decu da su ih za neznanje kažnjavali.

– Moraću da budem pomalo strog da bih dočarao starinsku školu. Pričaću o istorijatu Subjela, vežbaćemo lepo pisanje, za matematiku koristiti računaljku… Na kraju časova ću propitivati. Pričaću im o lepom ponašanju, potrebi poštovanja starijih, koristi znanja, svemu vrednom što je danas zapostavljeno. Biće u školi i zabave kroz koju će se učiti tradicija, na primer, kroz čobanske igre i izvorno pevanje. Značiće to puno svima da zapostavljeni običaji, koji su gradskoj deci potpuno nepoznati, ne budu zaboravljeni – najavljuje Ivan Vasović.

Škola napravljena pre 176 godina

Škola u Subjelu napravljena je 1843. i najstarija je u ovom kraju. Izgradnju je finansirao jedan štampar poreklom iz tog sela. Početkom 20. veka neko vreme nije radila pa je ponovo 1932. otvorena kao Kraljevska škola “Dositej Obradović”. Upravo do godine u kojoj je obnovljen njen rad i u kojoj je ponela ime srpskog prosvetitelja, škola u Subjelu vraća točak istorije.

Izvor Blic

Foto Opština Kosjerić

 

Ostavi komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Polja označena sa * su obavezna.