emotikona

MANJE LEKTIRE VIŠE EMOTIKONA

Manje lektire, više emotikona. Tako bi mogla da se nazove reforma koja naredne godine čeka učenike drugog i šestog razreda. Drugaci i šestaci će imati manje lektire i književnih dela za obradu. Veliki broj časova biti posvećen razvijanju jezičke i kulture pisanja, u šta spada i obrađivanje emotikona.

U Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja kažu da učitelji i nastavnici sada imaju dovoljno vremena da sa učenicima dobro obrade neko književno delo, a ne da preko njega samo “pretrče”.

Za učenike šestog razreda ukupan broj književnih dela – lektire smanjen je sa 41 na 31 književno delo.

– Program u šestom razredu ima 144 časa. Mi moramo voditi računa da smanjimo broj tekstova kako bi se poboljšao kvalitet obrade. Naravno, dela su različitog obima, negde je u pitanju samo pesma, negde roman. Sada nastavnici imaju dovoljno vremena da se dobro obradi neko književno delo, a ne da se samo pretrči – rekla je zamenica direktora ZUOV-a Dejana Milijić Subić.

Lektira delimično promenjena

Ona objašnjava da nacionalni korpus književnih dela nije menjan, ali da je bilo izmena u izbornom programu.

Ostala je u programu epska narodna poezija. Tu su i tekstovi Đure Jakšića, Jovana Dučića, Desanke Maksimović, Alekse Šantića, Milovana Danojlića, Sergeja Jesenjina, Ive Andrića.

Nastavnicima i učenicima je ostavljeno da izaberu da li će obrađivati delo Isidore Sekulić “Bure” ili Branka Ćopića “Čudesna sprava”.

Uvodi se slovenska mitologija – Vesne Aleksić “Kaljavi konj”. Novi sadržaji su i naučno-popularna dela “Enciklopedija loših đaka, buntovnika i ostalih genijalaca”, Grozdana Olujuć “Bili su deca kao i ti”.

Ostali Ćopić, Molnar…

Kao obavezna lektira ostala su dela “Orlovi rano lete” Branka Ćopića i “Dečaci Pavlove ulice” Ferenca Molnara.

Milijić Subić kaže da je dopunski izbor književnih dela veliki. Ima 14 ponuđenih naslova, a za obradu se biraju samo tri.

U dopunskom izboru su Dobrica Erić, Branislav Petrović, “Izbor iz antologije pesama za decu” Vladimira Stojiljkovića, “Kroz pustinju i prašumu” Henrika Sjenkjeviča, “Beli očnjak” Džeka Londona…

Lekitira je deličmično izmenjena

„Prevođenje“ emotikona

Milijić Subić naglašava da će veliki broj časova srpskog jezika u šestom razredu biti posvećen jezičkoj kulturi i kulturi pisanja.

– Imamo jasan problem. To nije problem samo kod nas već svuda u svetu gde internet caruje. A to je ograničen jezički izraz. Veliki broj časova biće posvećen razvijanju jezičke kulture i kulture pisanja. Reč je o obrađavanju emotikona pravim rečima – istakla je ona.

Dodaje da više nije dovoljno reći da je nešto “lol” ili “giga”, “haos”, nego je potrebno rečima objasniti šta je doživljaj koji stoji iza toga. Dakle, kako rečima reći ono što kažemo uz pomoć emotikona.

– Naravno, vi nemate takav sadržaj u programu, ali jedan od ishoda pokriva tu oblast. Razvoj govornih veština kod učenika – objasnila je ona.

Za učenike drugog razreda nacionalni korpus književnih dela koja će se obrađivati nije se značajno promenio. Obrađuju se i dalje dela Dragan Lukića, Duška Radovića, Vojislava Ilića, Branka Ćopića, Desanke Maksimović, Ljubivoja Ršumovića…

Nove genracije slabije pamte

– Čitanje u nastavcima je vrlo važno, budući da nove generacije imaju problem sa pamćenjem dužih narativnih celina. To je šamar digitalizacije. Veština pamćenja je proces koji mora da se uvežbava – istakla je Milijić Subić.

Novina je uvođenje svetskih dela kao što su “Svitac traži prijatelja” – Su Ju Đina, “Kad dedica ne zna da priča priče” Đanija Rodarija.

Usvojen je i objavljen i potpuno novi program srpskog jezika kao nematernjeg za pripadnike nacionalnih manjina.

Učenici koji žive na severu Vojvodine gde je homogena mađarska manjina, kao i u Preševu, Bujanovcu, Medveđi gde je homogena albanska manjina, ne znaju srpski jezik.

– Morali smo da primenimo jedan novi sistem. To je da manjine srpski jezik uče kao strani jezik. To jeste paradoksalno, jer oni su državljani Srbije, ali srpski jezik jeste za njih strani jezik – zaključila je Milijić Subić.

Komunikacija je bitna

Svetlana Medar, nastavnica srpskog jezika u osnovnoj školi Učitelj Tasa u Nišu i predsednica Društva za srpski jezik i književnost grada Niša, međutim, ima malo drugačiji pogled na razvoj i upotrebu jezika.

– Komunikacija ne može biti štetna. To što neko ne radi po pravilima na koje smo mi navikli, ne znači da nije u pravu – kaže Medar za BBC.

Objašnjava da je bolje da deca u komunikaciji koriste reči, forimiraju rečenice i stil izražavanja. Jednako je, međutim, bitna i „namena poruke”.

– Mi u usmenoj komunikaciji skraćujemo rečenice. Formiramo nepotpune, podrazumevamo subjekte. To su drugi uslovi u kojima se komunikacija dešava – kaže Medar.

Šta sve može da se kaže uz pomoć emotikona

Emodžiji su ovladali našim tastaturama i čet prozorima. Toliko su popularni da o njima je čak 2017. snimljen dugometražni animirani film. Čak i uz izuzetno negativne kritike, film je zaradio 217 miliona dolara.

Bili u gužvi ili ne – često u komunikaciji svoja mišljenja, stavove, odluke, pa čak i porudžbine hrane izražavamo preko minijaturnih slika.

– Jezik je živa materija koja teži ekonomiji. Priroda jezika je činjenica koju ne treba zanemariti – smatra nastavnica Medar.

Ali kako radnici u prosveti mogu da pomognu pri razumevanju i korišćenju digitalnih zamenica za emocije?

– Ideja je da se deca opismene i da koriste emotikone, to jest. da znaju da ih koriste na pravi način – kaže ona.

Kultura, kao i način života su se promenili poslednjih decenija, ističe profesorka Medar. Ona dodaje da „jezik mora to da prati”.

– Mi treba da obrazujemo decu koja će biti sposobna da u više oblasti stvaraju i rade. A jezik je sigurno oblast u kojoj se može kreirati i stvarati – kaže Medar.

Jezik u koraku s tehnologijom

Ona ističe da kod većine dece trenutno postoji problem sa fondom reči: „Ako napravite jedan presek, videćete kako je to skromno za njihov uzrast.”

Međutim, iako zanemaruju jezik i takav tradiconalni oblik komunikacije, deca razvijaju i dopunjuju njihova znanja u drugim oblastima.

– Moramo da napravimo i presek u digitalnoj tehnologiji. Kada bismo to uradili, deca bi se našla u nekom vrhu te liste, ukoliko možemo da rangiramo njihova znanja. Pogledajte recimo Jutjub i to kako deca „troše“ svoje vreme. Videćete da oni zapravo kreiraju u multimedijima – kaže Medar.

Spoj jezika i tehnologije vidi kao gotovo savršenu formulu za uspeh u daljem obrazovanju. Ističe i da nastavni kadar u Srbiji, nažalost, „nije u dovoljnoj meri obučen da prati tehnologije na istom nivou na kom to rade i deca”.

– Ja bih stvarno bila presrećna da u svim školama postoje uslovi i da su nastavnici osposobljeni da tehnologije koriste na pravi način – dodaje ona.

Manje lektire za veći učinak

Kada je reč o smanjenju lektire, Svetlana Medar kaže da je zadovoljna izmenom, ali kao najveći problem ističe „veoma mali broj časova” srpskog jezika.

– Meni je potrebno 13 časova srpskog jezika, maternjeg, kao što je to u zapadnim sistemima. Problem je što mi posle petog razreda dobijamo samo četiri – kaže ona.

Dodaje da profesori srpskog jezika već godinama traže povećanje fonda časova.

– Jezička kultura je nepravedno zanemarena oblast. Ovakvim programom se ona delimično poboljšava. Ali za nekakav izuzetan rezultat je potrebno mnogo više vremena – kaže Medar.

 

Ostavi komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Polja označena sa * su obavezna.