DRUG NIJE META: NOVE KAZNE ZA VRŠNJAČKO NASILJE

Vršnjačko nasilje i dalje je veoma prisutno, jer je skoro polovina đaka u nekom trenutku trpela njegove posledice. Da li će to da promene nove kazne koje bi trebalo da počnu da se primenuju, bila je jedna od tema Druge konferencije o vršnjačkom nasilju “Drug nije meta”, koja je održana u beogradskom Domu omladine.

Ako učenik bije i napada drugog osnovca, ubuduće bi, prema novim prosvetnim pravilima, osim smanjenjem ocene iz vladanja i ukorom nastavničkog veća ili direktora, mogao da bude kažnjen i društveno korisnim ili humanitarnim radom.

Isto važi i za nasilnika srednjoškolca, s tom razlikom da on može da bude i izbačen iz škole, s obzirom da srednja škola nije obavezna. Problem je, međutim, u tome, što on potom može da upiše neku drugu srednju školu.

Ako dete ponašanjem izazove materijalnu štetu, postojaće jasno definisan vaspitno disciplinski postupak.

Vršnjačko nasilje čeka pravilnik

– Još se ne zna kako će se sprovoditi zakon o društveno korisnom radu, ali verujem da je to dobro za tu decu. Pravilnik se još čeka. Nasilnici će se naći u poziciji da se neko prema njima ponaša onako kako su se oni ponašali prema svojim žrtvama – istakla je Dragana Ćorić, profesorka Pravnog fakulteta iz Novog Sada, na Drugoj konferenciji “Drug nije meta” čija je tema o vršnjačko nasilje.

Održana je Druga konferencija o vršnjačkom nasilju “Drug nije meta”

Biljana Lajović, savetnica ministra prosvete, objasnila je da će kaznu društveno korisnog rada izricati škola, ali uz obaveštenje roditeljima.

Ona je naglasila da je Nacrtom pravilnika precizno definisan vaspitno disciplinski postupak i da se kao mera predviđa društveno-korisni i humanitarni rad za učenike, uz poštovanje njihovih godina i dostojanstva.

Društveno korisni rad će za ozbiljnu povredu discipline izricati škola, ali će obavestiti roditelja. Učenik će kaznu odrađivati u školi ili van nje, ali pod nadzorom nastavnika.

Predsednik Foruma srednjih stručnih škola Beograda Milorad Antić ističe da je društveno koristan radi namenjen samo deci koja su nasilna.

– Deca bi obavljala aktivnosti koje su u skladu sa njihovim godinama. Neće niko da ih tera da idu u kamenolom, ali će skupljati smeće ili lišće oko škole, čistiće klupe. Nažalost, ovaj program je namenjen samo za problematičnu decu. Smatram da bi i ostala deca trebalo da budu uključena – istakao je Milorad Antić.

Pravilnik, nažalost, nije jedina stvar koja se čeka. Na čekanju je i tzv. “Aleksin zakon”. Prošlo je, naime, više od dve godine kako je Skupštini Srbije dostavljena inicijativa za donošenje „Aleksinog zakona“, kojim bi treblo da bude sankcionisano vršnjačko nasilje, ali odgovora države nema.

“Mogu da ubijem i ne možete mi ništa”

Ne prođe, nažalost, dan, a da vršnjačko nasilje ne bude na naslovnim stranama novina, da javnost ne šokira neki novi slučaj brutalnog zlostavljanja među decom. O tome je na konferenciji govorila i profesor Dragana Ćorić, navodeći kao primer reči jednog 12-godišnjaka: „Imam 12 godina, a to znači da mogu da ubijem, silujem i opljačkam koga hoću! Niko mi ne može ništa, jer sam krivično neodgovoran. Možete samo roditelje da mi kaznite.“

– Dete je u pravu, ne može mu niko ništa. Ali šta raditi u takvim situacijama? Kako kazniti dete (12) koje je zapalilo živog čoveka nasred Novog Sada? Zar nije škola ta koja treba da zaštiti našu decu? Da li nastavnici znaju da prepoznaju vršnjačko nasilje? Skandalozno je i samo saznanje da dete od 12 godina zna napamet definiciju iz Krivičnog zakonika. Svesni su da niko nema pravo da ih kazni zbog činjenja krivičnih dela – navodi profesor Dagana Ćorić.

Đaci ne prepoznaju vršnjačko nasilje

Sami đaci često ne prepoznaju vršnjačko nasilje ili veruju da je ono normalan deo školske svakodnevnice. A podaci pokazuju da je čak 44 odsto učenika bilo izloženo vršnjačkom nasilju.

– Kada pitate decu da li su nekad bili žrtve vršnjačkog nasilja u prethodna tri meseca odgovoriće vam da nisu, a kada im postavite pitanje da li vam je neko zadirkivao ili vam otimao stvari, odgovoriće potvrdno- rekao je dr Dragan Popadić, profesor socijalne psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

On ističe da je i odraslima nasilje sinonim za fizičke povrede, a ako nema modrica, najčešće kažu da su u pitanju samo “dečja posla”.

– Roditelji često zaboravljaju da su psihičke povrede mnogo bolnije od batina. Modrice prođu – istakao je dr Dragan Popadić.

Agresivna komunikacija

Dr Smiljka Tomanović, profesorka sociologije na Filozofskom fakultetu, ističe da se u našoj zemlji neguje kultura agresivnog komuniciranja.

– Zabrinjava me porast netolerancije prema drugačijima. Mladi u Srbiji i u Hrvatskoj pokazuju visok stepen netolerancije prema homoseksualcima – istakla je ona.

Svuda u regionu postoji visok stepen socijalne distance prema pripadnicima ostalih balkanskih naroda, a to su najčešće mladi koji nisu bili rođeni za vreme građanskog rata u bivšoj Jugoslaviji.

Dragana Ćorić je podsetila da je Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji je stupio na snagu u oktobru prošle godine, uveo nove sankcije i za đake i za njihove roditelje.

– Pre nije bilo dozvoljeno da se dete koje je nasilno premesti u drgi razred, a ni u drugu školu bez dozvole roditelja. Ipak, sada je to dozvoljeno uz odluku nastavničkog veća. Uvedena je i sankcija društveno korisnog rada za decu nasilnike, a već su pokrenuti i prekršajni postupci protiv roditelja nekih nasilnih učenika – zaključila je Dragana Ćorić.

Kazne

Za roditelje čije dete maltretira vršnjake u školi, narušava ugled i čast drugog učenika ili nastavnika Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja predviđa novčane kazne od 30.000 do 100.000 dinara.

Roditelji će platiti i ako ne upišu dete na vreme u predškolski program ili školu, ali i ako u roku od osam dana ne opravdaju izostanke iz škole. Predviđena novčana kazna za to je od 5.000 do 100.000 dinara.

Foto Drug nije meta

Ostavi komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Polja označena sa * su obavezna.