diskriminacija

DISKRIMINACIJA JE PROBLEM, NE RELATIVIZOVATI JE

“Diskriminacija je ozbiljan problem. Ukoliko je relativizujemo i umesto diskriminacijom se bavimo pozivnicama za dečije rođendane, ne znam zašto smo doneli Pravilnik i imamo zakone”, kaže Bojana Selaković, programska direktorka Građanskih inicijativa i članica UO Udruženja Roditelj.

Ministar prosvete doneo je Pravilnik o postupanju obrazovne ustanove u slučaju sumnje ili utvrđenog diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti, koji se primenjuje od početka tekuće školske godine.

Ovim pravilnikom uređuju se postupanje ustanove kada se posumnja ili utvrdi diskriminatorno ponašanje. Kako se sprovode preventivne i interventne aktivnosti. Koje su obaveze i odgovornosti deteta, učenika, odraslog, roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika, zaposlenog, trećeg lica u ustanovi, organa i tela ustanove i druga pitanja od značaja za zaštitu od diskriminacije.

Diskriminacija ili dečja posla

“Puno odredbi se tiče dece, prepoznaje se govor mržnje, uznemiravanje i ponižavajuće postupanje. To su neke situacije koje ljudi ne smatraju problematičnim. Svi kažu to su dečija posla, a oni ne misle tako. Nema veze što je na nivou deteta, sve se mora tretirati. Tu su u velikom riziku deca iz manjinskih zajednica, sa invaliditetom, deca koja odskaču od većine vršnjaka. Sa tim smo se svi suočavali dok smo bili mladi. Da li je sve to bilo bezazleno – to je upitno i zato je dobro da se ove stvari prepoznaju na adekvatan način”, rekla je Selaković gostujući na N1.

Propisuje se i postupanje ustanove kada se posumnja ili utvrdi vređanje ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti u ustanovi. Potom načini sprovođenja preventivnih i interventnih aktivnosti, uslovi i načini za procenu rizika, načini zaštite i druga pitanja od značaja za zaštitu.

“Ne poznaje se istinsko razumevanje problema. Ta stavka o dečjim rođendanima, ne postoji tako napisano. Da li je diskriminacija ako škola organizuje ekskurziju ili izlet i ako postoje roditelji koji to ne mogu da plate. Možda je trebalo o tome da razgovaramo, jer je to aktivnost škole. Ovako je aktivnost prebačena na roditelje. A suština je da se uradi obuka svih koji primenjuju pravilnik”, kaže Bojana Selaković.

Pravilnik teško razumljiv

Ona smatra i da je je Pravilnik napisan “teškim” jezikom i da je zato nerazumljiv ljudima koji nisu pravnici.

“To dovodi u pitanje njegovu delotvornost. Ako ljudima nije jasno, onda je pitanje efikasnosti pod sumnjom. Pitanje je, da li postoji istinska volja da se suzbije diskriminacija ili je na delu samo ispunjavanje forme i nečijih zahteva” – kaže ona.

Ona je objasnila da pravilnik definiše situacije koje se smatraju diskriminacijom i omogućuje lakšu primenu Zakona o zaštiti od diskriminacije. Kako kaže, Pravlinik objašnjava zbog čega je nešto diskriminacija, što možda, “na prvu loptu”, većina roditelja i nastavnika ne smatra spornom situacijom.

Selaković ističe da je Pravilnik prilično detaljan i kvalitetan, ali da tek treba da se vidi kako će se primenjivati u praksi.

“Ne znam ko je radio na njemu, da li je postojala radna grupa. On je donet kako to omogućuje procedura, ne traži učešće šire javnosti, koja nije bila uključena. Većina se prvi put susrela s njim kada je objavljen. Kada se donose strateški dokumenti, uvek je dobro da imamo što više učesnika. To će nam omogućiti da izbegnemo nesuglasice. Videli ste probleme sa zakonom o podršci porodici”, rekla je ona.

Izvor i foto N1

Ostavi komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Polja označena sa * su obavezna.