DA LI REGISTAR PEDOFILA TREBA DA BUDE JAVAN?

Od septembra 2015, kada je osnovan, u registar pedofila upisana su imena 26 osoba. Mnogi će reći – malo, s obzirom na to da je samo u akcijama „Armagedon”, koje su u poslednjih nekoliko godina sprovedene s ciljem suzbijanja distribucije pornografskog materijala nastalog zloupotrebom dece i maloletnika, uhapšeno, kako saznajemo, 186 osumnjičenih. Jedinstvena evidencija o tome koliko je njih procesuirano i pravnosnažno osuđeno zbog krivičnih dela učinjenih na štetu maloletnika – ne postoji.

Sagovornici „Politike” smatraju da je broj pedofila daleko veći od onog u registru koji vodi Uprava za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde, ali se spore oko toga da li on treba da bude javan, odnosno da li uvid u podatke u njemu mogu da imaju svi zainteresovani.

U posebnoj evidenciji o licima osuđenim za krivična dela protiv polne slobode izvršena prema maloletnim licima (Marijin zakon) unose se ime i prezime osuđenog, njegov matični broj, adresa prebivališta, podaci o njegovom zaposlenju, podaci od značaja za njegovo fizičko prepoznavanje, fotografije, podaci o krivičnom delu, kazni na koju je osuđen, DNK profil… Evidentiraju se pošto sud upravi dostavi podatke o pravnosnažnoj sudskoj presudi izrečenoj okrivljenom. Podaci iz evidencije ne mogu da se brišu, a uvid u registar mogu da ostvare samo oni kojima je to dozvoljeno zakonom.

– Ovi podaci mogu da se daju sudu, javnom tužiocu i policiji u vezi sa krivičnim postupkom koji se vodi protiv lica o kome se vodi posebna evidencija. Uz obrazložen zahtev, podaci mogu da se daju i državnom organu, preduzeću, drugoj organizaciji ili preduzetniku, ako još traju pravne posledice osude i ako za to postoji opravdan interes zasnovan na zakonu. Mogu da ih dobiju i strani državni organi, u skladu sa međunarodnim sporazumom. Državni i drugi organi, kao i pravna lica ili preduzetnici koji rade sa maloletnicima, dužni su da zatraže podatak da li je lice koje treba da zasnuje radni odnos kod njih upisano u posebnu evidenciju – rečeno je za naš list u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija.

Igor Jurić, osnivač Fondacije „Tijana Jurić”, koja se bavi sprečavanjem zloupotrebe dece, i otac devojčice koja je brutalno ubijena u Bajmoku, izričit je u stavu da podaci iz pomenutog registra moraju da budu dostupni svima.

– Jedan zakon u našoj zemlji dobio je ime po tragično nastradaloj devojčici Mariji. Čovek koji ju je ubio dolazio je u kuću njene porodice iako je već bio osuđivan za seksualno zlostavljanje dece. Da su roditelji znali o kome je reč (oni su se nekoliko meseci pre tragičnog događaja doselili u to mesto), zločin se možda ne bi dogodio. Kada je Tijana nestala, policija nas je obavestila da se među osumnjičenima nalaze i trojica registrovanih pedofila iz Bajmoka. I danas, gotovo četiri godine kasnije, mi ne znamo ko su ti ljudi, a verovatno su u kontaktu sa decom u tom mestu. Mislim da roditelji imaju pravo da znaju čija se imena nalaze u registru – jasan je Jurić.

Osnivač fondacije tvrdi i da je broj pedofila daleko veći od onog u registru i naziva ga „crnim i ogromnim”.

– Veliki broj roditelja javio se fondaciji tražeći pomoć jer su im deca bila žrtve. Većina njih želi da sarađuje, dok na red ne dođe prijavljivanje policiji. Često se dešava da se roditelji u tom trenutku predomisle. Pokušavamo da ih ohrabrimo da to urade, ali često ide jako teško. Ja znam za šezdesetak takvih slučajeva – napominje Jurić.

Saša Živanović, doskorašnji načelnik Odeljenja za visokotehnološki kriminal MUP-a Srbije, međutim, smatra da bi javno objavljivanje podataka iz registra dovelo do linča ljudi čija se imena nalaze u njemu i da kao društvo nismo sazreli za tako nešto.

– Osnovna prepreka zbog koje registar nije javan jeste zakonska. Razlog zbog koga to ne bi trebalo dozvoliti, prema mom mišljenju, jeste to što bi dostupnost podataka iz registra dovela do linča tih ljudi. Podaci su dostupni onima kojima treba da budu, na primer svim budućim poslodavcima. Takođe, pedofil ima obavezu da se po izdržanoj kazni u narednih 20 godina javlja policiji, da je obaveštava o promeni prebivališta, boravišta ili radnog mesta. To daje neku mogućnost nadzora nad njim – kaže Živanović.

Upitan smatra li da je broj pedofila veći od onog koji se nalazi u registru, nekadašnji rukovodilac MUP-a kaže da smatra da jeste.

– Mislim da broj jeste veći, ali pretpostavljam i da je veliki broj slučajeva u fazi istrage ili suđenja, a jasno je da ime onoga ko je osumnjičen a nema pravnosnažnu presudu ne može da bude upisano u registar – navodi Živanović.

Javni registri u Belgiji, Norveškoj, Makedoniji…

Pojedine evropske države, poput Belgije i Norveške, registre pedofila učinile su javno dostupnim. Javni registar pedofila ima i Makedonija, koja još nije članica EU. Naš južni sused ovu evidenciju vodi od januara 2012, a registar je dostupan na internet stranici. Registar pedofila javan je i u Poljskoj.

U Americi postoji javni registar svih seksualnih prestupnika, u kojem organi vlasti prate kretanje seksualnih prestupnika – silovatelja i pedofila. Slični registri postoje i u drugim anglosaksonskim zemljama, poput Australije, Kanade, Novog Zelanda i Irske, ali nisu dostupni javnosti, već samo policiji.

Izvor: Politika.rs

 

Ostavi komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Polja označena sa * su obavezna.