Kavčić

ALEKSANDAR KAVČIĆ: Obrazovanje mora da bude besplatno

Svakom detetu, a ne samo svom, moramo obezbediti šansu da dostigne svoj pun potencijal. A to je moguće samo ako je školovanje besplatno, od vrtića do fakulteta, što uključuje i besplatne udžbenike, prevoz, pa i čak jedan obrok u školi. Nekada su iz malih seoskih škola izlazili vrhunski doktori, naučnici, inženjeri, pisci, matematičari, akademici… Obrazovanje u Srbiji mora biti besplatno, i to bez favorizacije dece elite. Da bi Srbija bila konkurentna među većim zemljama, njena populacija mora da bude obrazovana. Ovo u, razgovoru za „Večernje novosti“, ističe naučnik Aleksandar Kavčić, profesor koji je doktorirao na američkom „Karnegi Melon univerzitetu“, osnivač Fondacije „Alek Kavčić“.

On je nedavno, zajedno sa svojim mentorom Žozeom Mourom dobio spor i odštetu od 750 miliona dolara zato što je njihov patent – čitač magnetskih memorija, nezakonito koristila kompanija „Marvel“. Od dela novca, ovaj nekadašnji đak beogradske Matematičke gimnazije, koji je doktorirao na poznatom američkom univerzitetu, kako ponavlja, želi da obezbedi besplatne udžbenike za osnovce u Srbiji. Kavčić je, inače, bio profesor, što redovni, što gostujući, na Harvardu, na Univerzitetu Havaja, kao i na Univerzitetu u Hong Kongu.

Kavčić: Finansiraću oko 70 udžbenika

Ljubaznošću profesora Kavčića, Ranac.rs objavljuje ceo intervju koji je u „Novostima“ zbog ograničenog prostora mogao da bude objavljen u nešto kraćoj formi.

„Posao oko objavljivanja besplatnih udžbenika, za sada, ide svojim tokom. Baš kako bi i trebalo. To je dugotrajan proces, na nekim udžbenicima rade urednici sa više autora. Nakon njih tu dolaze i lektori, ilustratori, prelamači… Svi oni su potrebni da bi jedan udžbenik mogao da se završi. Zatim, svi udžbenici moraju da prođu i proces odobravanja u Ministarstvu prosvete. Ali, važno je da ništa od toga ne stoji, radi se svakodnevno. Na kraju moja Fondacija ‘Alek Kavčić’ e u sve ovo i ušla da bismo ceo posao i završili.

Praktično, kada jedan udžbenik odobri Ministarstvo prosvete, što je poslednja instanca, mi ga stavljamo na sajt, u PDF formatu. I on je od tada besplatan za sve đake, nastavnike, roditelje… Finansiraćemo oko 70 udžbenika, računajući i knjige za engleski, kao globalni jezik. Ostale strane jezike, pogotovu one iz zemalja Evropske unije nećemo. Red je da to ostavimo izdavačkim kućama iz tih zemalja“, kaže profesor Kavčić.

Kavčić
Da bi Srbija bila konkurentna među većim zemljama, njena populacija mora da bude obrazovana”

Sledeći korak je na državi

Da li vas je kontaktirao neko iz Ministasrtva prosvete povodom toga?

„Sa Ministarstvom prosvete do sada nisam razgovarao. Mislim da do sada nije ni bilo nekog razloga za to. A i novi ministar je došao tek nedavno. Sa starim ministrom svakako mislim da nije ni bilo prostora za razgovor.“

Zalažete se za besplatno obrazovanje. Da li je u Srbiji to moguće? Kako se to može izvesti?

„Ne treba da bude pitanje da li je to moguće. Naravno da jeste. Ovo drugo vaše pitanje je ono pravo – kako to ostvariti. Čvrstog sam stava da obrazovanje u Srbiji mora biti besplatno, i to bez favorizacije dece elite. Srbija je mala zemlja. Da bi bila konkurentana među gigantima, njena populacija mora biti obrazovana. Svakom detetu, a ne samo svom, moramo obezbediti šansu da dostigne svoj pun potencijal. To je moguće samo ako je školovanje besplatno od vrtića do fakulteta. Što uključuje i besplatne udžbenike, prevoz, pa i čak jedan obrok u školi.

Nekada su iz malih seoskih škola izlazili vrhunski doktori, naučnici, inženjeri, pisci, matematičari, akademici… A danas? Evo, mi kao Fondacija ‘Alek Kavčić’ možda učinimo prvi korak ka tome, ka besplatnom obrazovanju. Radimo na tome da obezbedimo besplatne udžbenike za sve osnovce u Srbiji, za sve predmete. Da roditelji više ne izdvajaju iz svog džepa od 100 evra pa naviše za komplete udžbenika. Možda je sledeći korak na državi.“

Proliferacija kupljenih diploma i plagijata

Naši đaci pokazuju loše rezultate na PISA testiranju. Ne znaju praktično da primene ono što su naučili. Sa druge strane, naši učenici osvajaju medalje i briljiraju na takmičenjima znanja. Zašto je to tako? U čemu je problem i šta treba menajti?

„Ako nešto ne znate da primenite, onda to niste ni naučili. To je staro dobro pravilo koje zna svaki nastavnik. Zato i postoje testovi i kontrolni zadaci, da bi na njima đak pokazao koliko zapravo zna, a nastavnik korigovao svoje podučavanje kako bi đaci ipak naučili gradivo. Tačno je da na PISA testovima đaci iz Srbije ne postižu dobre rezultate. Ako zagrebete dublje pod površinu, videćete da Srbija ima problem sa sistemom vrednosti. Po PISA rezultatima iz 2018. godine, deca naših najimućnijih sugrađana, u proseku, imaju lošije rezultate od dece roditelja iz srednje klase. Frapantno je da su rezultati naše društveno-ekonomske elite daleko ispod većine evropskih zemalja. To govori o padu sistema vrednosti. Zato i imamo proliferaciju kupljenih diploma i plagijata. S druge strane, kako rekoste, u Srbiji imamo i Matematičku gimnaziju koja je, po jednom parametru, najbolja srednja škola na svetu. I to je taj paradoks.

Dakle, imamo primere fenomenalnih đaka i fantastično inventivne profesore koji maštovitim radom umeju da postižu rezultate. Ali to je samo dokaz da mi to možemo. Ne postoji ni jedan razlog da tako nešto ne zavlada u ostalim školama u Srbiji. Potebno je i da shvatimo da nepotizmom, dakle pristrasnim ’guranjem’ i štićenjem svog deteta, u stvari unazađujemo društvo. Dete tako po pravilu odraste u razmaženog pojedinca koji smatra da mu privilegije sleduju nasledstvom, a to nas onda vraća u feudalizam, figurativno rečeno.“

Kavčić
“Ako zagrebete dublje pod površinu, videćete da Srbija ima problem sa sistemom vrednosti”

Nema strategije

U Srbiji ne postoji neka dugoročna strategija obrazovanja. Svaki ministar počne svoju reformu, kad ode sa vlasti to stane. Dođe drugi pa sve iz početka. Kakav je vaš stav po ovom pitanju?

„Da. Mi u Srbiji smo skloni eksperimentima u obrazovnom sistemu. Kao da mislimo da je obrazovni sistem taj koji treba da reši probleme privrede, nezaposlenosti ili korupciju. Nije to nova pojava. Setimo se samo usmerenog obrazovanja iz ’80-ih koje je trebalo da stvori radnu snagu spremniju za rad u industriji, i kako je neslavno prošla ta epizoda. Danas je tih eksperimenata u Srbiji sve više: dualno obrazovanje, međunarodna matura, ocene od jedan do sedam, sve više predmeta i udžbenika, novi predmeti neprimereni uzrastu đaka (kao na primer programiranje u 5. razredu osnovne škole). Svi ti eksperimenti će završiti neslavno kao i usmereno obrazovanje, a mi ćemo shvatiti da se moramo vratiti starom, dobrom, oprobanom i dokazanom srpskom obrazovnom sistemu kome cilj nije ’avangardno’ eksprimetisanje, već omogućavanje svakom đaku da dostigne svoj potencijal. To je jedina ispravna dugoročna strategija.“

Prosvetne radnike vratiti na pijedestal

Nekada su učitelje i profesore učenici cenili. Oni su bili autoritet. Danas je đacima sve dozvoljeno, a nastavnicima su vezane ruke. Nekada su roditelji dolazili u školu samo na roditeljske sastanke i ako ih neko od nastavnika pozove, danas se mešaju u izbor direktora, nastavno gradivo, žale se na nastavanike ako im dete dobije slabu ocenu. Šta bi tu trebalo menjati?

„Nama je danas, više nego ikad, potrebno da prosvetnog radnika vratimo na pijedestal u društvu. Prosvetni radnik je taj koji svako dete stavlja na prvi stepenik društveno-ekonomske lestvice.Mora mu se ukazati poverenje i poštovanje da kreativnim pristupom radi svoj posao za platu dostojnu čoveka. Smatram da je prosveta vrlo delikatan sistem, i da ne trpi bilo kakva naređenja ’odozgo’. Prosvetnom radniku se mora dozvoliti da bude inventivan, da taj svoj posao radi onako kako ga ’oseća’.

Zna svaki učitelj i nastavnik kako da postupa sa svojim đacima, kako da im priđe, kako da ih zainteresuje i nauči. Mislim da je i to delimično ključ problema, osnažiti prosvetne radnike. Znate, u nekim zemljama kao što su Kina ili Finska prosvetni radnik je zanimanje koje nosi najviše poštovanja. Bez ambicije da treba slepo da kopiramo finski ili kineski sistem, mislim da bi ipak trebalo da se ugledamo na njih po pitanju poštovanja koje ukazuju svojim prosvetnim radnicima.“

Izdavači

Konfuzija je i na tržištu udžbenika. Da li je zaista potrebno toliko izdavača (više od 70) ili je u pitanju samo dobra zarada preko leđa dece i roditelja, koji kupuju preskupe udžbenike? Kako bi trebalo urediti tržište udžbenika?

„Apsolutno ste u pravu. Ni Vukova azbuka, ni Pitagorina teorema se nisu promenile u poslednjih 100 godina. One ne treba da budu sredstva za borbu na tržištu jer su to tekovine čovečanstva, a ne nekog privilegovanog izdavačkog preduzeća koje misli da vam ih može svake godine iznova naplaćivati. Svaki izdavač u svom udžbeniku ima praktično isto gradivo. Ono je propisano od Ministarstva prosvete planom i programom.

Nema razloga da se mnoštvo izdavača bori za deo tržišta u oblastima koje se ne menjaju decenijama. I upravo zato što su svi udžbenici praktično isti i dolazi do korupcije u sferi udžbenika. To vam je kao tržište deterdženata – svi su praktično isti, svi operu veš, a onda se proizvođači takmiče podilaženjem potrošaču inventivnim marketinškim metodama – naš je boljeg mirisa, naš je mekši, ako kupiš naš dobiješ 20 odsto gratis. Ali dok je tržište deterdženata strogo regulisano, tržište udžbenika divlja.

Izdavači se takmiče za deo kolača tako što koruptivno deluju na nastavni kadar, a nama to predstavljaju kao ’inventivni marketing’. Danas u enormnu cenu udžbenika ulazi i trošak za koruptivno delovanje, kao i enorman profit koji se zarađuje, upravo kako kažete, preko grbače roditelja i leđa dece. Kako to rešiti? Vrlo jednostavno. Dovoljno je da jedan izdavač ponudi svoje udžbenike besplatno preko interneta. U slučaju da se ni jedan izdavač ne odluči za ovaj moralan čin, to će svakako uraditi Fondacija ’Alek Kavčić’. To nije toliko skupo da to jedna mala fondacija ne može da isfinansira sama, a za državu bi to tek bio veoma mali izdatak, a velika investicija u budućnost nacije.”

Visoko školstvo ubija samoupravljanje

Kako ocenjujete visoko obrazovanje u Srbiji? Čini se da i studentima nedostaju praktična znanja, jer većini treba još godinu dana kada se zaposle da bi naučili posao za koji su se školovali, što je apsurdno?

„Niko se nigde, ni van Srbije, ne školuje za neki konkretan posao. Na primer, pravnik može da bude sudija, advokat, tužilac, diplomata, savetnik u banci, itd. Apsurdno bi bilo da Pravni fakultet sprema pravnika za bilo koji konkretan posao. Posao fakulteta je da studentu pruži obrazovanje, a posao je firme (ili ustanove) da diplomca osposobi za posao u konkretnoj firmi ili ustanovi. Ali generalno gledano to što ste naveli nije boljka visokog školstva u Srbiji. Najveća boljka državnih visokoškolskih ustanova u Srbiji je što u njima i dalje vlada model socijalistiškog samoupravljanja. Taj model sprečava državno visoko školstvo da napreduje kako u nastavi tako i u nauci.

Zanimljivo je da ni jedna druga zemlja na svetu, osim možda nekih bivših republika SFRJ, nema ovakav model. Od komunističke Kine do liberalne Amerike, ni jedan sistem visokog školstva ne funkcioniše po principu samoupravljanja. Mora da se zna ko je odgovoran za rad kolektiva, kome taj čovek odgovara, da konkursi za prijem profesora budu javni i međunarodni, itd. To treba menjati, ali za promenu tog sistema je potrebna volja, a volja može da proistekne samo ako kao društvo steknemo snage da se suočimo sa istinom o neefikasnosti našeg visokog školstva. Sledeći bitan problem su privatni univerziteti.”

Problem privatnih univerziteta

U kom smislu?

“Nisu oni sami po sebi problem. Neki su čak i dobri. U principu, nikome, osim vama lično, ne treba da smeta ako neko želi da vam proda bezvrednu diplomu, a vi ste dovoljno naivni da je kupujete. Problem nastaje kada državne institucije i javna preduzeća krenu da zapošljavaju kadar sa kupljenim bezvrednim diplomama. A svi znamo da takav kadar nema prođu ni u privatnom sektoru, a ni u inostranstvu. Dakle, problem je u partijskom zapošljavanju u javnom sektoru. To se rešava prijemnim ispitom za sva visokoškolska radna mesta u javnom sektoru.

Ako mi kao država umemo da rangiramo srednjoškolce pri upisu, ili studente pri upisu, ne vidim razlog da to ne radimo i sa onima koji traže posao u javnom sektoru. Uostalom, nije to moja izmišljotina. To neke zemlje, upravo one sa mnoštvom privatnih univerziteta, već i rade. Kada bi to primenili u Srbiji, time bi zaustavili zapošljavanje neznalica, a javni sektor bi prestao da bude plen partije na vlasti. I za ovu promenu, kao i za svaku drugu u ovoj zemlji, samo je potrebna volja. Sve ostalo je lako.“

Da li trenutno radite na nekom projektu?

„Radim na projektu besplatnih udžbenika. To je kao da vodim jedno izdavačko preduzeće, ali na način da ne moramo da brinemo o profitu, jer ga neće ni biti. Jedan problem manje. Šalu na stranu, ovo je zaista veliki projekat. Naučni rad sam, trenutno, stavio u drugi plan. Besplatni udžbenici za sve osnovce u Srbiji su mi sada prioritet.“

Planirate li da se vratite u Srbiju?

„Polovinu vremena već provodim u Srbiji. Dakle, vratio sam se. Polovina mog vremena je dovoljna da ostvarim sve ciljeve koje imam u Srbiji. Ako bude bilo potrebe da budem i 100 odsto u Srbiji, biću, ali za sada ovako funkcioniše sasvim dobro.“

Ostavi komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Polja označena sa * su obavezna.