PISA

PISA: ZAŠTO SU DECA NEPISMENA?

Srbija je na PISA testiranju ponovo pala. Drugačije se ne bi mogao opisati (ne)uspeh srpskih srednjoškolaca na prošlogodišnjem PISA tetsu.

Srednjoškolci iz Srbije, naime, zauzeli su 45. mesto u konkurenciji vršnjaka iz 79 država. Još gore je to što ti rezultati nisu nimalo bolji u odnosu na one od pre sedam godina, kada je Srbija poslednji put učestvovala u testiranju. Tada su đaci iz Srbije zauzeli 43. mesto u konkurenciji 65 država.

Šta PISA test pokazuje? Pokazuje da su srednjoškolci u Srbiji funkcionalno nepismeni. Petnaestogodišnjaci iz Srbije su, po sposobnostima da primene ono što su naučili, u rangu trinaestogodišnjaka iz zemalja EU.

Od aprila do juna 2018. godine 8.442 učenika, petnaestogodišnjaka iz 190 škola učestvovalo je u studiji PISA 2018 i rešavalo testove iz čitalačke, matematičke, naučne, globalne i finansijske pismenosti.

PISA
Srbija je u donjoj polovini lestvice po rezultatima PISA testa
Izvor Institut za psihologiju

PISA katastrofa

U Srbiji prosečno postignuće na skali matematičke pismenosti iznosi 439, a na skali naučne pismenosti 440 bodova. Primera radi, prosečno postignuće u OECD zemljama je oko 500 bodova.

U odnosu na druge referentne zemlje iz regiona, postignuće učenika iz Srbije je više od postignuća učenika iz Crne Gore, Severne Makedonije i Bosne i Hercegovine, a slabije od postignuća učenika iz Hrvatske, Slovenije, Mađarske i Poljske.

U odnosu na OECD zemlje kompetencije učenika iz Srbije su niže za 48 poena na skali čitalačke pismenosti, 41 poen na skali matematičke pismenosti i 49 na skali naučne pismenosti. To odgovara efektu od 1,5 godine školovanja u zemljama OECD-a. U prevodu, petnaestogodišnjaci u Srbiji su ove godine na nivou znanja koje u proseku imaju trinaestogodišnjaci širom sveta (posmatrano prema državama članicima OECD). Slični rezultati se dobijaju i kada se postignuće uporedi sa prosekom zemalja članica Evropske unije.

To je, ipak, neznatno pomeranje na bolje, s obzirom na to da su 2012. godine bili na nivou učenika od 12 godina.

Devojčice imaju bolje rezultate u čitanju za gotovo 30 bodova. To predstavlja jednu godinu školovanja. Postignuće devojčica i dečaka na skali matematičke i naučne pismenosti, statistički se ne razlikuje značajno. U OECD zemljama dostignuće dečaka u matematici je bolje od postignuća devojčica.

PISA
Rezultati ispod proseka
Izvor Institut za psihologiju

Svaki treći funkcionalno nepismen

Svaki treći učenik ne dostiže osnovni nivo pismenosti (38 odsto na skali čitalačke pismenosti, 40 odsto matematičke i 38 naučne). Zbog ovakvih rezultata smatra se da će ovi učenici imati teškoće da odgovore na izazove s kojima će se sresti u nastavku školovanja, pri zapošljavanju, profesionalnom napredovanju i snalaženju u savremenom svetu. U OECD zemljama se između 21 i 25 odsto nalazi u ovoj grupi.

Tek je poražavajuć podatak da čak 80 odsto učenika iz trogodišnjih stručnih škola ne postiže osnovni nivo pismenosti. Njihovo postignuće je za oko 140 poena niže u odnosu na postignuće učenika iz gimnazije.

Misle da ne treba da se trude u školi

Učenici iz Srbije manje vrednuju školu u odnosu na vršnjake iz OECD zemalja. Svaki četvrti učenik u Srbiji misli da nije važno truditi se u školi. Polovina učenika navodi i da tokom nastave ne dobija jasnu povratnu informaciju od nastavnika.

Većina učenika, čak 62 odsto očekuje da će završiti fakultet. To je slično procentu iz OECD zemalja, u kojima 56 odsto učenika veruje da će završiti fakultet. Dečaci, kao i učenici sa nižim socioekonomskim statusom imaju niže obrazovne aspiracije.

Čak 80 odsto učenika u Srbiji izjavilo je da je zadovoljno svojim životom. Oni koji su manje zadovoljni su većinom učenici koji su izloženi nasilju i koji imaju niže osećanje pripadanja školi.

PISA
Ima boljih, ali ima i gorih
Izvor Institut za psihologiju

Ko je kriv?

Naravno, postavlja se pitanje ko je kriv za to što su deca funkcionalno nepismena, što ne umeju da primene ono o čemu uče u školi. Pitanje je jednostavno, ali je odgovor komplikovan. Slika koju daju PISA testovi je istovrmeno slika i dece, ali i nastavnika. Neuspeh đaka je još više i neuspeh nastavnika.

Drugo pitanje je zbog čega niko do sada nije reagovao, kada su nam rezultati na PISA testovima svih ovih godina veoma loši? Da li je neko snosio odgovornost za to što nam deca izlaze i funkcionalno, ali bukvalno nepismena iz škole?

Razloga možemo da nađemo mnogo – loši ili nemotivisani nastavnici, preobimni i loši programi koji nisu prilagođeni sadašnjem vremenu… Ali rešenja još nema, mada i sadašnje ministarstvo sprovodi svoju reformu…

Prethodni rezultati

Međunarodni program procene učeničkih postignuća PISA predstavlja u ovom trenutku najobuhvatnije međunarodno istraživanje u oblasti obrazovanja. Osnovni cilj studije je da se proceni i prati kvalitet, pravednost i efikasnost različitih obrazovnih sistema.

Testiranja učenika organizuju se svake tri godine, s tim što zbog nedostatka sredstava 2015. godine Srbija nije učestvovoala.

U ciklusu u kome je Srbija učestvovala, 2012. godine, prosečna postignuća bila su 449 poena u matematičkoj pismenosti, 446 poena u čitalačkoj i 445 u naučnoj.

Tada se govorilo da su učenici ostvarili nešto bolje rezultate nego na prethodnom testiranju tri godine ranije, ali da je visok procenat đaka koji su funkcionalno nepismeni.

Baucal: 20 godina tapkamo u mestu

“Rezultati nisu dobri za nas kao društvo”, smatra prof. dr Aleksandar Baucal i dodaje da “treba da na neki način probamo da diskutujemo o obrazovanju ozbiljno i nezavisno od raznih dnevnopolitičkih podela koje imamo.”

On je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, ukazao da nam “ovi rezultati pokazuju da mi od dvehiljaditih godina lutamo, ništa nismo uradili”.

Dodao je da se mnogo radi, ali da nismo daleko odmakli. “Praktično mi tapkamo u istom mestu već jako dugo, što je jako loš znak za nas. Dakle, ne napredujemo”, naglasio je profesor.

Naveo je da smo od 2000. godine isprobali razne reforme i dodaje da je glavni problem nedostatak kontinuiteta.

Novi ministar, nova reforma

“To prepoznajemo svi, čak i kada se promene ministri koji su formalno iz iste garniture i političke grupacije manje-više svaki ministar započinje nešto svoje. Ima tu puno entuzijazma, ima tu puno rada, međutim problem je što je obrazovanje kumulativni proces – dakle one zemlje koje napreduju u ovim istraživanjeima su zemlje koje su uspostavile neku vrstu dogovora i to širokog dogovora o tome šta hoće da menjaju, kako će to da rade, imaju kontinutet u dužem periodu”, objasnio je Baucal.

Tvrdi da to kod nas ne postoji, kao i da “kod nas ako i postoji neka ideja šta hoćemo da menjamo to obično traje koliko i određeno ministarstvo, a kada dođe neko drugo ministarstvo onda se menjaju i ideje”.

Iznenađeni nastavnici

Smatra da je i veliki broj nastavnika iznenađen nekim reformama, tako da se ne može očekivati da će ih sprovoditi sa velikim entuzijazmom i razumevanjem.

“Moj utisak je da se nastavnici sada uglavnom ‘prave mrtvi’, kada god dođe neka nova ideja reformska kažu ‘sačekaj da vidim ovi će još par godina pa će da odu, onda će doći neko novi najbolje, da mi ništa ne diramo’”, rekao je Baucal.

Učenici u Srbiji manje vrednuju školu i obrazovanje

Sadašnji rezultati PISA testiranja su na istom nivou kao i prethodni, tvrdi profesor.

“Mi se nismo pomakli, čak smo u nekom apsolutnom smislu i pali, ali to nije statistički značajno. Loša vest je što to znači da naši učenici imaju mnogo slabije obrazovanje nego deca u evropskim zemljama”, istakao je Baucal.

Naglasio je da naši učenici i kada nešto znaju, i pokažu to znanje na časovima ocenjivanja i reprodukuju ga, to znanje, kako pokazuje ovo testiranje, ne umeju da upotrebe.

“PISA testiranje ispituje ne koliko učenik može da reprodukuje onoga što je učio, nego koliko može na osnovu onoga što je učio u školi da prepozna i reši neke životne probleme. Dakle, pre svega je fokus na tome koliko učenici umeju da primene ono što su naučili u školi, a ne koliko umeju da reprodukuju”, objasnio je Baucal.

Izgubljeno poverenje

Drugi zabrinjavajući podatak je, kada se ispituju stavovi učenika, da oni manje vrednuju školu i obrazovanje nego u drugim zemljama.

“Što znači da smo mi na neki način izgubili njihovo poverenje i nama predostoji da probamo opet da napravimo takvo obrazovanje koje će moći da korespondira sa njihovim interesovanjima i načinom kako oni razmišljaju, da bi uopšte učenici mogli da se zainteresuju za to obrazovanje”, poručio je prof. dr Aleksander Baucal, dodajući da je očigledno da njih sada više zanimaju sve druge stvari nego škola.

Ostavi komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Polja označena sa * su obavezna.