veronauka

VERONAUKA I GRAĐANSKO – 18 GODINA KASNIJE: ŠTA SMO NAUČILI?

Veronauka i građansko vaspitanje su obavezni izborni predmeti već 18 godina. Uvedeni su istovremeno. Veronauka kao ustupak crkvi i njenoj podršci novim vlastima. Građansko vaspitanje kao kontrateg i način da se smiluju kritičari uvođenja veronauke.

Osamnaest godina kasnije i jedan i drugi predmet i dalje spadaju u izborne, mada obavezne. To znači da dete, osnovac ili srednjoškolac, mora da se opredeli za jedan od ta dva.

Ni za jedan od ovih predmeta još ne postoje udžbenici. Koriste se priručnici i razna druga literatura ili se ne koristi ništa.

Zapitamo li se nekad koji su efekti uvođenja ovih predmeta? Imaju li deca, a samim tim i društvo, koristi od njih? Da li su oni koji su odlučili da je veronauka njihov izbor „bolji vernici“? Jesu li razvili empatiju, dobortu i velikodušnost, što je, kako to jedna veroučiteljica kaže, osnovni cilj predmeta koji se zove veronauka? Da li su tolerantniji prema drugim veroispovestima?

Veronauka – ustupak crkvi

Da li su deca koja su učila o građanskom vaspitanju postala vaspitanija? Da li to pokazuju u svakodnevnom životu? Da li su spremnija da prihvate različita mišljenja, tolerantnija prema osobama koje su drugačije?

Uz rizik da zvučimo pesmisitično, rekli bi smo da je odgovor na sva ova pitanja u dobroj meri negativan. O tome, rekli bismo, govore stvari sa kojima se susrećemo svakog dana.

Koliko često, recimo, u javnom prevozu vidite da mlađi, deca, očigledno učenici ustupaju mesto starijoj osobi ili trudnici?

Da li prođe nedelja, a da nas sa naslovnih strana nečega što se zovu novine ne zapljusnu priče o stravičnom vršnjačkom nasilju?

Rekli bismo da na njihovo vaspitanje veći uticaj ima ono što ta ista deca vide na pojedinim televizijama, nego ono što uče u školama.

Veronauka i građansko – podjednako (ne)važni

Gde su nestale empatija, dobrota, spremnost da se pomogne i zaštiti slabiji? Šta su to deca učila u prethodnih 18 godina? Mnogi od njih više nisu ni deca. Jer, veronauka i građansko vaspitanje prvi put su predavani generaciji koja danas već ima 25 godina.

Veroučiteljica Jelena Višnjić, kaže za Blic, da su razvijanje empatije, dobrote i velikodušnosti kod dece osnovni ciljevi predmeta veronauka. Ona dodaje da je građansko vaspitanje jednako važan predmet i da je šteta što đaci ne izučavaju oba.

veronauka
Patrijarh Pavle u Matematičkoj gimnaziji 25. januara 2005, Foto Matematička gimnazija

Veronauka je u srednje i osnovne škole uvedena pre tačno 18 godina. Patrijarh Pavle je 2. novembra 2001. održao u Osnovnoj školi “Kralj Petar Prvi Karađorđević” u Beogradu prvi svečani javni čas katihizisa. Time je označeno da je veronauka vraćena u osnovne i srednje škole u Srbiji.

Jelena Višnjić, veroučiteljica je u beogradskoj OŠ “Nikola Tesla”. Ona pre svega naglašava da je pre 18 godina veronauka vraćena u škole, a ne uvedena.

– Nema raskoraka između vernika i građana, verska nastava doprinosi društvenom napretku kroz negovanje tolerancije, demokratskih vrednosti, kulture dijaloga. Nema rivalstva između ova dva predmeta, velike su korelacije – objašnjava Višnjić. Za „Blic“.

Rivalstvo

– Žao mi je što se ta dva predmeta polarizuju, stalno suprotstavljaju, jer smatram da su oba veoma važna, i da je šteta što deca nemaju priliku da ih oba pohađaju.

Korelacija postoji i sa drugim predmetima, što ova nastavnica smatra značajnim: sa književnosti kroz analizu dela, sa biologijom i fizikom, zbog Darvinove teorije i Teorije velikog praska.

– Nema potrebe za rivalstvom, svaka nauka posmatra iz svog ugla, te tako deca dobijaju više uglova analize stvari. Da li je čovek nastao Božjim postanjem, ili je tačna Darvinova teorija, to su pitanja koja deca najčešće postavljaju.

U pitanju su osnovci, napominje veroučiteljica, još su mali za krupna filozofska pitanja, ali primećuje da deca koja pretrpe određene gubitke, lakše izađu na kraj sa tugom i jakim emocijama, pomoću vere.

veronauka
Sveti Sava, detalj sa freske u Kraljevoj crkvi u Manastiru Studenica

– Češće se poveravaju profesoru verske nastave, a takođe ovaj predmet nema ocenu, pa mislim da je i zbog toga distanca manja – kaže ona. Višnjić je od samog početka vraćanja veronauke u škole uposlena kao učiteljica verske nastave.

Kako se postaje veroučitelj?

Jelena naglašava da je cilj i osnova ovog predmeta razvijanje dobrote i velikodušnosti, i to ne kroz nametanje, već kao dobar predlog, čime odbacuje mogućnost indoktriniranja ikakve dogme među decu.

Kada su u pitanju udžbenici za veronauku, oni su u izradi, a trenutno se koriste priručnici. Jelena Višnjić smatra da je veoma dobro što su autori tih budućih udžbenika upravo veroučitelji, koji rade sa decom i znaju kako da im razumljivo, u skladu sa njihovim uzrastom predstave materiju.

– Zanimljivo je da su veroučitelji većinom žene. Veroučitelj može da bude samo osoba koja je završila Teološki faukultet. Za žene koje su ga završile, ova profesija je gotovo jedina mogućnost, imajući u vidu da muškarci mogu da se rukopolože u đakona, kasnije i sveštenika – kaže Višnjić za Blic.

Kada je u pitanju rad sa decom, obučeni su kroz metodološke i pedagoške predmete na fakultetu, i čak i praksu u školama, koju pohađaju tokom studiranja.

Status veroučitelja, 18 godina kasnije, nije regulisan, napominje ona. Svake nove školske godine potpisuju ugovor na godinu dana, piše Blic.

Građansko vaspitanje i demokratija

Sa druge strane, nalazi se građansko vaspitanje. Statusom ovog predmeta 18 godina od uvođenja, još u arpilu se bavio BBC na srpskom, konstatujući kako je od demokratskih promena u Srbiji prošlo je 19 godina, a da se demokratija izučava godinu dana manje i na časovima građanskog vaspitanja.

Za Veljka Ristivojevića je u osnovnoj školi izbor bila veronauka. Kada je birao predmete u gimnaziji, više ga je zainteresovalo građansko.

– Na veronauci mi je bilo dosadno. Teme na građanskom su mnogo zanimljivije i svakodnevnije, pričao je Veljko, učenik prvog razreda Palanačke gimnazije, za BBC na srpskom..

Časove građanskog ima jednom nedeljno i drži ih školska psihološkinja i pedagoškinja.

veronauka
Demokratija treba da bude jedna od tema građanskog vaspitanja

„Profesorka za svaki čas pripremi temu o kojoj ćemo da govorimo. Pričamo o svakodnevnim problemima, nasilju. I mi često kažemo šta nas zanima, pa o tome razgovaramo. „Zanimljivo je. Aktivni smo, pričamo, a profesorka hoće da svako od učenika nešto kaže, da se uključimo.”

Većina Veljkovih drugova i drugarica iz odeljenja ide na građansko. Kaže da ima i tema koje su „smor”, ali je na časovima inače zanimljivo.

Knjiga nema

„Na prošlom času smo gledali film o vršnjačkom nasilju i onda smo pričali kako bismo mi reagovali i šta treba da uradimo.”

Nemaju ni knjige, ni sveske, i časovi se svode na razgovore.

Za nastavu građanskog ne postoje udžbenici, a nastavnici osmišljavaju časove na osnovu zadatog programa.

Veljkovo odeljenje do teme demokratije i politike i dalje nije došlo.

„O tome ćemo pričati tek u trećoj-četvrtoj godini”, kaže.

Ni za građansko, kao ni za veronauku, đaci ne dobijaju brojčane ocene, već ih nastavnici ocenjuju opisno.

Pali na ispitu

Čini se da, iako punoletno, građansko vaspitanje u Srbiji i dalje nije zrelo – tako bar pokazuju rezultati istraživanja koje su sprovele Građanske inicijative i Civil Rajt Defenders, a prenosi BBC na srpskom.

U istraživanju koje je sprovedeno među srednjoškolcima, ocenjivano je koliko stvarno znaju o temama o kojima pričaju na građanskom.

Manje od polovine učenika dalo je tačne odgovore na više od polovine postavljenih pitanja, što bi jezikom nastavnika značilo da su pali na ispitu.

Šta je etnocentrizam, rasizam, totalitarizam, plurazizam ili ksenofobija, samo su neki od pojmova na koje je tačno odgovorilo manje od polovine učenika.

Profesorka Tamara Džamonja Ignjatović sa Fakulteta političkih nauka, jedna od autorki studije, kaže da takvi razultati nisu zadovoljavajući i da bi na osnovu toga da je za prolazak na ispitu potrebna polovina tačnih odgovora – učenici morali ponovo da polažu.

Većina đaka ne zna ni koja je delatnost OEBS-a, Svetske trgovinske organizacije, Međunarodnog monetarnog fonda.

Za nastavnicu Milku Mihailović praćenje poznavanja činjenica nije najbolji način da se ocene efekti građanskog vaspitanja.

Poznavanje činjenica

Ona ovaj predmet predaje u jednoj školi i kaže da je građansko vaspitanje „zrno u procesu obrazovanja za demokratiju i građansko društvo”.

„Jedan predmet sa jednim časom nedeljno, koji deca mogu da pohađaju samo jednu godinu nije dovoljan.”

„Komplikovano je pratiti efekte, a da se ne uzme sve u obzir – ne samo ono što uče u školi, već i ono što slušaju kod kuće, čitaju i gledaju u medijima.”

veronauka
Vršnjačko nasilje je goruća tema u srpskim školama

Udžbenik iz građanskog vaspitanja ne postoji, a profesorka Mihailović kaže da nije ni potreban.

„Udžbenik može da pomogne, ali meni nije neophodan.”

Časove građanskog drže nastavnici drugih predmeta – sociologije, ustava i prava, psihologije, filozofije, pa čak i geografije, istorije, fizičkog vaspitanja, ukoliko su prošli odgovarajuće obuke.

„Niko od nas koji predajemo građansko nije posebno edukovan samo za taj predmet. Fakultet za to ne postoji.

„Svi nastavnici treba da razvijaju veštine, da promovišu građansko, da se o njemu ne govori samo na jednom predmetu.”

Predmet za građansko društvo

Osnov za uvođenje i dalji razvoj građanskog vaspitanja predstavljala je i preporuka Saveta Evrope o obrazovanju za aktivno učešće u demokratskom društvu, usvojena 2002.

Ova preporuka je doneta zbog porasta nepoverenja u demokratske institucije u Evropi, uspona rasizma, netrpeljivosti prema manjinama, agresivnog nacionalizma.

Rezultati ovogodišnjeg istraživanja sprovedenog u januaru upoređivani su sa odgovorima koje su 2009. godine davali tadašnji srednjoškolci.

Većinu pojmova srednjoškolci sada bolje poznaju u odnosu na njihove vršnjake pre deset godina.

Zanimljivo je da značajno manji procenat učenika sada zna da sloboda okupljanja spada u građanska prava, kao i šta su nevladine organizacije.

Bojana Selaković iz Građanskih inicijativa kaže da je za to odgovoran i narativ van obrazovnog sistema.

Povratak u devedesete

„Snažna je reafirmacija narativa iz devedesetih godina prošlog veka koja nevladine organizacije i civilno društvo stavlja u negativan kontekst. Predstavnici vlasti konstantno šalju zbunjujuće poruke.

„S jedne strane pričaju da su nevladine organizacije potrebne, naročito u razgovorima sa predstavnicima stranih organizacija, a onda nakon dva sata neko od njihovih saradnika izađe sa potpuno suprotnim stavovima”, kaže Selaković, dodajući da su to teme koje prevazilaze građansko vaspitanje.

Profesorka Džamonja Ignjatović nedostatak znanja mladih o slobodi okupljanja povezuje sa negativnim izveštavanjem o protestima poslednjih nekoliko godina.

No, tri pitanja na koji najveći broj učenika zna tačan odgovor su – šta je sloboda ispovesti, šta znači načelo podele vlasti i koja je osnovna funkcija pravosuđa.

Oko polovine učenika, na primer, zna da vladavina prava znači da su svi pred zakonom jednaki, da demokratska vlast može ograničiti slobodu medija ukoliko šire informacije koje mogu ugroziti sigurnost građana, kao i da je osnovna funkcija vlade sprovođenje zakona, piše BBC na srpskom.

2 komentara

  1. Милош Јефтић

    Желим да одговорим на питања која сте поставили о томе да ли/шта је урађено на Веронауци. Ја сам вероучитељ, чије су иновативне методе и успеси у раду (са ученицима свих узраста) уврштени у примере добре праксе ЗУОВ, МЕНСА, ГИЗ и ДИЛС тима МПНТР. Осим тога, успешно радим и са садашњим, али и некадашњим ученицима (сада студентима/постдипломцима):

    – освојили смо пар стотина награда (од локаних до светских) на такмичењима из више десетина различитих области, објавили радове у педесетак књига у 7 држава;

    – друштвено смо активни (од продаје своје „Збирке песама“ су окречили две школе у Пећинцима; учестовали су у консултацијама Владе Србије око доношења закона о Омбудсману, Заштитнику права деце; НАП за родну равноправност и Националну стратегију за младе; на конференцијама, стучним скуповима и симпозијумима).

    – промовишемо наставнички позив и даровиту децу (после бројних успеха, Милош и ученици су били на пријемима код Председника Србије, Председавајућег САНУ, ЊС Патријарха Иринеја, ЊКВ Александра, Жупана Љубљане; у амбасадама, Влади, Ректорату; а о свим активностима је објављено око 200 чланака у медијима).

    – моји ученици су саветници државних органа, најмлађи практиканти најпожељнијих светских фирми („ЕY“) и организатори домаћих и међународних хуманитарних, културних и научних пројеката.

    Добио сам награде: „Најбољи наставник ех YU“, „За ментора даровитог ученика“, „За стручни допринос раду литерарне секције (сви узрасти, МПНТР)… Радимо и на развоју патената и чистих технологија (саветник сам председника УО „Института Еко привреде Србије“); пишем и компонујем (члан „СОКОЈ“, свира 14 инструмената). Занимам се за психологију и филозофију. Радим 14. годину „на одређено“, са 50 – 70% норме.

    Ментор је „Дружине Змај у зеленим чарапама“ („Најуспешнији примери ваннаставних активности у свим школама у Србији, ЗУОВ): https://www.facebook.com/milos.jeftic.35

Ostavi komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Polja označena sa * su obavezna.